Šta je potrebno znati kada nastupi smrtni slučaj?

-Ukoliko smrtni slučaj nastupi u stanu, potrebno je o tome obavestiti mrtvozornika, ukoliko je gradska opština, ili nadležni Dom Zdravlja ako ste na području gde gradski mrtvozornik ne izlazi na teren ... ili jednostavno pozovite nas na tel: 063 409 827 i mi ćemo dalje obavestiti nadležne i sa vama proći sve potrebne procedure.
-Ukoliko smrtni slučaj nastupi u stanu, gde niko nije bio prisutan od sved oka, ili se nasilno otvori brava sa spoljne strane vrata, potrebno je obavestiti i policiju o smtrnom slučaju. U tom slučaju sudski izvršitelj odlučuje da li je potrebno telo ovdesti na obdukciju, ili ne.
-Ukoliko smrtni slučaj nastupi u bolnici, potrebno je samo da preuzmete POTVRDU O SMRTI koju izdaje lekar, a dalje mi preuzimamo na sebe pribavljanje izvoda iz matične knjige umrlih kao i ostale dokumentacije potrebne za organizaciju sahrane
------------

Običaji nakon smrtnog slučaja

Nakon što je konstantovana smrt, ukućani preminulog najpre obavjštavaju rodbinu i najbliže prijatelje, a zatim će oni obaveštavati druge poznanike. Najbliži, po pravilu, odmah dolaze u kuću pokojnika kako bi se našli pri ruci porodici umrlog. Ko je u mogućnosti, obično porodici odmah ponudi novac, kao pozajmicu ili bespovratnu pomoć, dok sahrana ne prođe. Smrt ne bira vreme i zato je prijateljska i porodična solidarnost poželjna. Sveštenik se na vreme obaveštava o danu, mestu i vremenu sahrane. Pokojnik se oblači u odeću, muški pokojnik brije, i postavlja u kovčeg. U znak žalosti za pokojnikom, rodbina (deca, snahe, unuci, braća, sestre) od smrti počinje da nosi crninu. Crnina se nosi četrdedeset dana , pola godine ili godinu dana, i za to vreme rodbina ne učestvuje u veseljima, ne igra i ne peva. Ovde treba naglasiti da se, bez obzira, kada se desio smrtni slučaj u porodici, obavezno slavi krsna slava, na isti način kao i uvek. Ne treba u godini dana posle smrti pokojnika praviti veselje u kući, svadbe, žurke,igranke i sl.
------------

Običaji sahranjivanja

Rodbina, bliski prijatelji, kolege sa posla i oni koji su dosta vremena provodili sa pokojnikom dolaze pre sahrane kući da porodici izjave saučešće. Oni koji ne mogu dolaze na mesto sahrane i tu, prije početka opela, izjavljuju saučešće porodici. Porodica može da drži pokojnika i prima saučešće kući ili u kapeli na groblju. Onaj ko izjavljuje saučešće porodici pokloni se nad kovčegom pokojnika, zatim se rukuje prvo sa najbližom ženskom rodbinom a zatim i muškom izgovaranjem “Učestvujem u žalosti” ili “Primite moje saučešće”.
Za obred sahranjivanja priprema se kuvana pšenica i boca vina. Sveštenik dolazi u zakazano vreme i drži opelo. Po završetku opela, sveštenik poziva sve prisutne na poslednje celivanje (opraštanje), koje najpre obave članovi porodice, a zatim svi prisutni na opelu. Kovčeg se zatim zatvara i formira se pogrebna povorka. Na čelu povorke ide krst, a iza njega idu mlađe osobe koje nose cveće. Iza cveća nosi se kovčeg sa pokojnikom, čije su noge okrenute napred. Iza pokojnika ide sveštenik pa rodbina raspoređena po stepenu bliskosti sa pokojnikom.
Sahranjivanje se obavlja na grobljima gde sveštenik prvo izgovara molitvu, zatim neko od najbližih prijatelja izgovori nekoliko prigodnih reči o pokojniku, a zatim se kovčeg spušta u grob. Običaj je da se tom prilikom prekrsti, baci pregršt zemlje u grob i kaže: „Laka mu zemlja”. Običaj je i da se posle sahrane odlazi u kuću pokojnika. Porodica poziva sve prisutne da “svrate” kući, a pozivu se trebaju odazvati kumovi i najbliži prijatelji. Od ostalih – kako ko može.
------------

Običaji pomena (parastosi)

Pojedinačni pomeni mrtvih, ili parastosi, su pomeni koji se vrše posle smrti: četrdeseti dan, pola godine i godinu dana.
Četrdeseti dan posle smrti: Najbolje je ako se taj parastos vrši tačno u četrdeseti dan, a ako je nemoguće, onda je dobro u subotu koja pada pre toga dana. Priprema se pšenica i vino, kadionica i tamjan, i sveće koje se pale na grobu. Obično najuža porodica, rodbina i prijatelji izlaze na grob pokojnika.
Polugodišnji parastos: Parastos se vrši da bi kroz molitve umilostili Boga, da se pokojniku olakšaju muke ili uveća blaženstvo. Sveštenik izlazi na šestomesečni pomen ako ga porodica pozove, pošto ga crkva ne propisuje.
Godišnji parastos: Kao što se svake godine sećamo dana kada smo fizički rođeni, tako isto treba da se sećamo dana smrti naših najmilijih. To je dan njihovog duhovnog rođenja u novi duhovni život. Pomen se daje godinu dana posle smrti ili u subotu koja pada pre godišnjice. Do tada treba podići grobno obeležje ili spomenik. Na godišnjicu se pozivaju sveštenik, a obaveštava rodbina i prijatelji. Tada se takođe spremaju pšenica i vino, a sveštenik održava parastos.
------------

Šta je potrebno za refundaciju PIO-a?

U slučaju smrti korisnika penzije, licu koje izmiri troškove sahrane pripada naknada pogrebnih troškova u visini koju određije PIO fond. Kako bi se refundirali troškovi potrebno je prikupiti: - Original račun pogrebne opreme
- Zahtev za naknadu pogrebnih troškova
- Izvod iz matične knjige umrlih
- Ček od penzije lica koje je preminulo
- Kopija lične karte lica koje snosi troškove sahrana
- Kopija kartice tekućeg raluna na koji će se vršiti isplata
------------

Šta je potrebno za prenos porodične penzije?

- Zahtev za prenos prava na porodičnu penziju po smrti korisnika
- Izvod iz matične knjige umrlih
- Ček od penzije lica koje je preminulo
- Kopija lične karte podnosioca zahteva
- Izvod iz matične knjige rođenih podnosioca zahtava
- Ostala dokumenta iz zahreva u zavisnosti od situacije